Hipnoza leči, ali nije lek!

Jon Lotrean,
hipnoterapeut iz okoline Alibunara
odao nam je poneku tajnu svog zanata
● Kako prevazići stres, strahove,
zavisnost od alkohola i nikotina…

● Duhovi u službi nečijih loših namera?

 

Dug je spisak problema u čijem rešavanju hipnoza može pomoći: stres, višak kilograma, fobije, zavisnost od alkohola i nikotina, narkomanija, mucanje, depresija, noćno mokrenje, hrkanje… Zvanična definicija ovog stanja svesti jeste: „Premošćavanje kritičnog faktora između svesnog podsvesnog dela uma i predstavlja uspostavljanje prihvatljivog selektivnog razmišljanja“, a ono što smo čuli i videli kod jednog „pravog-pravcijatog“ hipnotizera nimalo ne liči na uobičajenu
predstavu o hipnozi. Nema sugestivnog pogleda, džepnog sata na lancu koji vam se klati ispred očiju i niko vam ne govori: „Ti spavaš, tvoji kapci su teški….“. A čega ima? To saznajemo na licu mesta, od Jona Lotreana, koji se hipnoterapijom bavi u rodnim Lokvama kod Alibunara.

Pre svega – etika
Za početak, Lotrean objašnjava da ova „veština“ kod nas nije posebno popularna i da mu se ljudi obraćaju tek kada dolazak kod hipnotizera vide kao poslednju šansu.
Koje osobine hipnotizer mora posedovati?
Mora verovati u sebe i imati puno strpljenja, a važna je i određena boja glasa. Ako se, recimo, krupan muškarac bavi ovim stvarima, a ima piskav i ženski glas – to smeta. Ipak, strpljenje je najvažnije – potrebno je dva-tri sata polako raditi i da se nijednog trenutka ne izgubi iz vida „nit“ priče.

Lotrean naglašava da veliki deo seanse utroši na razgovor sa klijentom, koji mu potanko objasni šta ga muči, a onda dolazi dogovor oko toga kakve bi tačno sugestije trebalo davati u samom stanju hipnoze (kada to toga dođe), koje, inače, ne traje nikada duže od 25 do 30 minuta:
Ne sme trajati duže, jer ako imate više sugestija, postoji opasnost da podsvest više ne zna šta tu ima prioritet.

Uvod u hipnotičko sranje traje petnaestak minuta, posle čega se „podsvest otvara i ulazi u alfa stanje i tek od tog trenutka počinje deo u kojem se daju sugestije“. Sve svoje seanse Lotrean snima na audio kasete, koje okvirno traju 45 minuta, i koje „pacijent“ može da koristi i kod kuće, po potrebi. Koje su najveće zablude o hipnozi – pitamo?
Da neko može da uradi nešto za šta ne bi bio spreman po svom karakteru. Etika koju učimo odmalena, jača je od najdublje hipnoze. Kada bih pokušao da idem protiv nečije volje, on bi bio budan istog trenutka! U filmovima se često prikazuje kako se nekome naloži da učini ubistvo i da se taj neko posle toga ničega ne seća. Tako nešto nije moguće. Ono što ne želite, ne može da vam se desi!

Ko se može hipnotisati?
Kako izgleda sam uvod u stanje hipnoze, saznajemo preslušavajući audio kasete sa terapija. Često Lotrean radi „regresije“, dovodi pacijenta i u vreme ranog detinjstva, ne bi li otkrio trenutak u kojem je doživljen neki šok koji je, recimo, doveo do problema sa mucanjem. Istog trenutka – problem je rešen. No, naglašava da je poželjno da dete bude barem školskog uzrasta, da bi bilo sposobno da precizno razume šta se od njega očekuje.
To nas navodi na pitanje – postoji li neko ko se ne može hipnotisati?
Postoji negde oko 2 odsto takve populacije. Tu spadaju ljudi koji, jednostavno, ne žele da budu hipnotisani, kao i oni koji nisu na dovoljnom mentalnom nivou. Ali, u principu, svaki normalan čovek koji može uveče da zaspi – može se hipnotisati.

Lotrean naglašava da se ljudi često plaše da im neko ne uđe u intimu, ali da nema razloga za takav strah:
Nikada ne ulazim u nečiju privatnost. Razgovaram sa čovekom o njegovom problemu pre nego što počnem hipnozu, i to su sve informacije kojima raspolažem. Na osnovu toga izaberem potrebne sugestije.

Umesto dijete
Asugestije su raznovrsne, zavisno od problema. Recimo, kada se radi na odvikavanju od pušenja, osnovna sugestija je da ste vi, u stvari – nepušač. Kod lečenja gojaznosti stvari stoje nešto drugačije… A Lotrean ima prilično iskustva u saniranju ovog problema, a posebno se ponosi činjenicom da je, zahvaljujući njemu, najteži Srbin izgubio svoju „titulu“ posle par meseci, oslabivši 51 kilogram! Navodi još jedan interesantan slučaj:
Kod mene je došao čovek sa 150 kilograma težine, rekavši da želi da oslabi do – 135. Rekoh: „Za vašu visinu odgovaralo bi 80-85!“ A on kaže: „Znam, ali ja sam sada u penziji, a mesar sam po zanimanju, pa će reći ljudi da nemam šta da jedem pošto sam penzionisan!“

Osnovna sugestija kod lečenja gojaznosti je da pacijent ne oseća glad, ali i da mu se „zgade“ slatkiši:
A inače će jesti sasvim normalno, ali ne više od hiljadu i po kalorija dnevno, onoliko koliko mu je potrebno za život, a onda mu podsvest kaže: „Stop, sad ti je dosta!“

Hipnoterapet objašnjava da je ova metoda veoma uspešna kod lečenja alkoholozma, a da pri tom „pacijent ne mora biti izolovan na psihijatriji, i niko ne mora znati da je bio na lečenju“. Tu je i rešavanje problema frigidnosti i impotencije:
Ova stanja mogu biti izazvana nekom stresnom situacijom, ali razlog može biti i loša cirkulacija. Recimo, imao sam jednog pacijenta od 73 godine, koji je odavde otišao „kao puška“. Njegov problem sam rešio tako što sam u određenom delu tela isforsirao cirkulaciju – kao da je uzeo vijagru.

Otklanjanje fobija Lotrean radi u kombinaciji sa tzv. palm terapijom, koju je uveo izraelski iscelitelj Moše Zvang.
To je kao neka „blic“ hipnoza. Razgovaram sa čovekom i jednom trenutku pritisnem mu dve tačke na dlanovima, i, nećete verovati, za dva minuta strah nestaje, ma koliko jak bio. A imao sam i takvih pacijenata koji nisu smeli ni na ulicu da izađu. Strah inače „ide“ od glave do vegetativnog nervnog sistema, a ovom metodom ti impulsi se prekidaju. Naravno, strah kao takav je neka vrsta unutrašnjeg alarmnog uređaja, ali u nekim situacijama taj „alarm“ se ne isključi kada prođe kritična situacija. E, ja ovom prekidam taj impuls, a veza se ponovo uspostavlja kada se pojavi realan razlog za strah.

Dakle, kod hipnoterapeuta ljudi dolaze sa najrazličitijim problemima, ali Lotrean naglašava da se dijagnostikom ne bavi, već samo radi na onome što ljudi identifikuju kao svoj problem. Ako znate šta vam je problem – rešenje je tu…

Egorcizam?
„Ovo što ja radim nije izuzetno, osim što sam jedini koji u hipnozi uspeva da ulazi tamo gde su drugima vrata zatvorena“, kaže Jon Lotrean. A šta se nalazi iza tih vrata?
Nailazim na stvari sa kojima drugi ne mogu uspostaviti komunikaciju. A to su nametnute energije koje su već duže vremena prisutne u telu. Radi se o lutajućim energijama, lutajućim duhovima – kaže Lotrean i pušta nam audiokasete sa snimcima ovakvih seansi.

Posle razgovora pod hipnozom, u kojem se terapeut obraća pacijentu, dolazi deo u kojem se razgovara sa tim „drugim“, odnosno „lutajućom dušom“. Ispostavlja se da se u prvom slučaju radi o izvesnom čoveku sa područja Dalmacije koji je poginuo u ratno vreme i „ušao“ u telo studenta iz Srbije. A kako je sam „duh“ objasnio, poslala ga je nezadovoljna drugarica tog istog studenta. U drugom slučaju – majka koja je želela za snaju izvesnu devojku iz centralne Srbije, „vrbovala“ je dušu mladića poginulog u saobraćajnoj nesreći da primora mladu damu da joj bude snaja. Na jednoj kaseti začuo se i glas koji je tvrdio da pripada zlom duhu starosti više od 500 godina, koji je ušao u telo mlade žene još dok je bila nekrštena beba, sa namerom da je ubije. Ono što se čulo sa snimaka, zaista je zvučalo na trenutke nadrealno. Hipnotizer je „taktizirao“ za uljezima, ubeđujući ih da kažu svoje ime, zašto su tu i, na kraju, da napuste telo u koje su nepozvani ušli. Tehnika se, na kraju, svodi na „praćenje“ zalutalih duša u svetlost, gde im je i mesto. A koje su to duše? Lotrean objašnjava da se uglavnom radi o duhovima ljudi koji su izvršili samoubistvo ili su neočekivano otišli u smrt, ne shvativši šta im se desilo, ili, recimo, one koje su suviše „teške“ da bi se „odlepile“ od zemlje. A dešava se da čoveka „zaposednu“ i iskonski duhovi – vode, vatre, zemlje ili vazduha. Sve njih Lotrean na kraju „izbacuje“ – molitvom. A egzorcističko znanje stekao je pri Udruženju iscelitelja Švajcarske, gde je učio i hipnozu.
Tamo je bio katolički sveštenik koji mi je pokazao postupak. Inače, malo ko se za to odlučivao, jer su se ljudi uglavnom plašili.

Alternativa alternative
Piše Spomenka Milić
Foto: Vojislav Danilov

Broj 490, 23. septembar 2008

About these ads

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

Follow

Get every new post delivered to your Inbox.

%d bloggers like this: